''Кроз ноћ и влагу
дивље се гуске селе југу
и болно кричу.

Осећам жељу да мутну неку
напишем причу:
како односе оне са собом
на крила своја бела два
из душе моје драго нешто,
а не знам куда,
и не знам шта''.


Десанка Максимовић


''Није највећа будала онај који не уме да чита, него онај који мисли да је све оно што прочита истина''.
Сулејман Паша Скопљак
''Травничка хроника''
Иво Андрић

Мајстори у кући

Мајсторе затекох
на крову старе куће
мењају сломљени цреп
мајстори на крову
мајстори унутра
мајстори, мајстори
ко вас је звао
зашто дирате мој црни кров
на коме стоји рода бела
на коме расте трава кудрава
мој кров у подножју дугог века
зашто сте ми кућу заузели
зашто сте напали
чекићима, ексерима
четкама, бојама
мајстори, мајстори
ко вас је звао
излазите, пустите ме
да сам кућу уређујем
не чују они
укуцавају моје кости
фарбају мојом крвљу
износе из мог срца
намештај стари
неподношљиви мајстори
њих тридесет седе на мени једном
доћи ће, кажу, чувени гост
ловиће маглу по шумарцима
са твојом ће се кућом сударити
мора да буде као из бајке
ево теби огледало
чешљај смех у њему
лице ти је подупрто
железном тугом

мајстори, мајстори
шта сте то учинили
то није моја кућа
то мој гост није
то више нисам ја

Александар Секулић

Живот

Све то не зависи од мене.

Сетим се како беше леп,
над водама дубоким неким,
као Месец бео,
са луком танким и меким,
један мост.

И, видиш, то утеши ме.

Не зависи од мене.

Доста је да тог дана,
земља око мене замирише преорана,
или да облаци пролете,
мало ниже,
па да ме то потресе.

Не, не од мене.

Доста ће бити ако, једне зиме,
из врта једног завејаног
истрчи неко озебло, туђе, дете
и загрли ме.

Милош Црњански

''Лоше књиге могао би писати свако.
Међутим, писци су само они који их пишу''.
Душко Радовић

''Никада нисам подносио уображене и егоцентричне људе типа оног дрипца Црњанског (реч дрипац пишем ведре душе и чиста срца) који доказује да величина једног писца не мора стајати у управној сразмери са његовим карактером''.
Пекић


Кад су се први пут срели, Пекић се обратио Црњанском са ''господине Црњански'' на шта му је Црњански одговорио да је он 'друг Црњански''. Пекић је тада рекао: ''Ја сам још увек господин'' и затим напустио просторију.

''Човек је пореклом животиња која живи у чопору. Његова делатност одређена је инстиктивним поривима: следити вођу и бити у блиском контакту с другим животињама око себе. Ако смо део чопора, онда нема веће претње нашој егзистенцији од губљња контакта са чопором и од изолације. Право и погрешно, истинито и лажно одређени су чопором. Али ми нисмо само чопор. Ми смо такође и људска бића, обдарени смо свешћу о себи, обдарени умом који по својој правој природи не зависи од чопора. Наше деловање може бити одређено и резултатима нашег размишљања , без обзира да ли други у њих верују. Расцеп између наше анималне природе и наше људске природе, основа је за две врсте орјентација: орјентацију према поистовећивању с чопором и орејентацију према уму ''.
Ерих Фром

''Твој син је песник и лека му нема''.
Војислав Илић

Вељко Ћировић



МОЛИТВА

Песма је онолико лепа,
колико сунца има још
у твојим очима, Србијо.

Љубав је заспала зацело,
ал'њен се фитиљ пали
на твоје име, Србијо.

Нада је Божји благодет,
у срцу је дубоко свијам -
заједно с тобом, Србијо.

У вери о миру снујем.
Светосавље твоја је бит,
зар може друкчије, Србијо?

Завет је говор предака,
а терет срџба васколика,
мораш опстати, Србијо!

Када те зовем,
то сва чеда твоја питам
за веру, љубав и наду,
за тебе једина Србијо,
за нашу судбу молитеља;
Хоћемо ли сутра
имати што веће
од обећане
слободе и мало хлеба?


БРАНКО МИЉКОВИЋ

Сетна месечина ме подгрева и плени.
И док у полутами пловим својом реком,
размишљам како бих сву љубав у мени
ноћас давао, или поклањао неком.

Више нам нису потребне речи, ни време.
Казасмо свак сваком, шта смо хтели.
Сад чекамо да проговори бачено семе,
док од стварности само нас Бог дели.

Кад будем сакупљао звезде падалице,
занесен ил', преображен њиним сјајем
ја бившим пријатељима, рећи ћу у лице
да оно што давах, још само небу дајем.

''Сведоци смо времена суперморалних синова, чији су очеви били нацисти''.
Слотердајк

''За писца су спонтаности погубне. Може се бити или писац или човек. Бити обоје истовремено, немогуће је апсолутно''.
''Пет стотина година под Турцима прошло је узалуд, и за њих и за нас Србе''.
''Ствар није у томе да пронађемо кључ за своју прошлост, него да нађемо за будућност. Наш проблем није у томе како да оживимо него како да упокојимо вампире. Прошлост је вампир и право је питање како га упокојити. А да би се то постигло, мора се једном почети са екскретирањем отровног духа из наших живота''.
Пекић

''Наша је књижевна критика заправо књижевна власт и она, као таква не служи књижевности, књижевност служи њој, књижевничка сива маса само је изговор за њено постојање, јер како може тај наш критичар да служи књижевности, да се потчини њеним законима и да у њој налази свој смисао, кад он сматра да је процењивање дела ступањ више у семантичком пољу, па тај ко може да пресуди, тај ваљда може и да напише такво дело о којем суди, а ако то не чини, то не чини само стога што он то сматра багателом, он се бави суштинама, а писци се баве трицама и кучинама које он расплиће и ставља на њихово место''.
''Час анатомије''
Данило Киш

''Зашто неко може да имао мит о Бред Питу, а ми не можемо о Косову, где је настала наша историја''.
Кустурица

''Најпоузданија покретачка сила је вероватно било моје малограђанско порекло, то стање учмалости је уз прекинуто гимназијско образовање повећало моју манију величине, жељу за постизањем нечег невиђено великог''.
''Љуштећи лук''
Гинтер Грас
Стр.422

''Књижевност не може одговорити на суштинска питања савременог човека. Она их само поставља''.
Јонеско

''Французи су од мене направили националисту, што никада нисам био. Толико су ме измалтретирали пљујући по Србији да сам почео да лудим од свега и да им одговарам на ружан начин. Нама приписују национализам а они су највећи националисти''.
Љуба Поповић


''Онај који се данас (1934, Немачка) жели борити против лажи и незнања и који жели писати истину треба да савлада најмање пет тешкоћа. Мора имати ХРАБРОСТИ да пише истину, иако је она свуда прећуткивана; мора имати МУДРОСТИ да је препозна, иако је она свуда прикривена; мора поседовати УМЕЋЕ да је учини оружјем подесним за борбу; мора имати тачног ПРОСУЂИВАЊА да изабере оне у чијим ће рукама истина бити делотворна, мора имати ЛУКАВОСТИ да се успе проширити међу таквима. То су тешкоће велике за оне који пишу у фашистичком поретку, али оне постоје и за оне који су протерани или су побегли, па чак и за оне који пишу у земљама грађанске слободе''.

Бертолт Брехт
''Преиспитивање претпоставки естетике''