МОЛИТВА
Песма је онолико лепа,
колико сунца има још
у твојим очима, Србијо.
Љубав је заспала зацело,
ал'њен се фитиљ пали
на твоје име, Србијо.
Нада је Божји благодет,
у срцу је дубоко свијам -
заједно с тобом, Србијо.
У вери о миру снујем.
Светосавље твоја је бит,
зар може друкчије, Србијо?
Завет је говор предака,
а терет срџба васколика,
мораш опстати, Србијо!
Када те зовем,
то сва чеда твоја питам
за веру, љубав и наду,
за тебе једина Србијо,
за нашу судбу молитеља;
Хоћемо ли сутра
имати што веће
од обећане
слободе и мало хлеба?
БРАНКО МИЉКОВИЋ
Сетна месечина ме подгрева и плени.
И док у полутами пловим својом реком,
размишљам како бих сву љубав у мени
ноћас давао, или поклањао неком.
Више нам нису потребне речи, ни време.
Казасмо свак сваком, шта смо хтели.
Сад чекамо да проговори бачено семе,
док од стварности само нас Бог дели.
Кад будем сакупљао звезде падалице,
занесен ил', преображен њиним сјајем
ја бившим пријатељима, рећи ћу у лице
да оно што давах, још само небу дајем.
Дивно
ОдговориИзбриши