Piše: Milovan Vitezović
ATELJE Marka Šagala bio je jedna veoma velika žuta soba. Sala, tako reći.
I Miodragu Bulatoviću se, kao i svakome koji je tu u bilo koje vreme ulazio, učinilo da je kod Marka Šagala stigao u podne, kad je sunce baš u zenitu.
**Donosim Vam pozdrave od ludaka slobode** - kazao je s vrata Miodrag Bulatović, pošto se predstavio, kao nekakvu lozinku.
**Je li LJubomir Micić još živ?** - odmah se na to prisetio Marko Šagal.
**Izgleda** - bio je neodređen Miodrag Bulatović.
**Barbarogenije je živ?** - Marko Šagal je tražio da mu potvrdi.
**Jeste, a možda i nije. Samo to niko ne sme da mu kaže... I on je emigrant, a sa emigrantima...**
PLAŠITE LI SE SMRTI?
**EMIGRANT? Gde**
**U Beogradu, u Ulici prote Mateje 180, peti sprat... Hoda Beogradom sam i nikome se ne javlja...**
**A, nekada, kada je uređivao časopis Zenitizam, javljao mu se ceo svet nove umetnosti: i Arhipenko i Berens i Blok, i Gol. i Erenburg, i Kandinski, i Majakovski, i Maljevič, i Pikaso, i Šagal...** - Marko Šagal se prisećao kao da lista neki davni raspadnuti lični adresar: **Jeste li bliski sa Micićem?**
**Nisam** - priznao je Miodrag Bulatović: **On je veći čudak od svih, pa i od mene**
**Jeste li bliski s njim?** - insistirao je Marko Šagal.
**Nisam. Samo poznanik.**
**Onda vas ne mrzi!** - uzdahnuo je Marko Šagal: **Sve bliske je zamrzao**
**Nisam dirao u zenitizam oka njegovoga. Koga tako i čuva mada ga oči izdaju...**
**Je li Nina-Naj još uvek njegova princeza?** - pitao je dalje Marko Šagal, kako su mu se uspomene vraćale: **Nekada joj je u svakom stanu dizao veliki tron, pa ma to bilo i u skučenoj hotelskoj sobi.**
**Sada je oko bračne postelje podigao veliki grob.**
**Umrla je?**
**Izgleda.**
Marko Šagal je zaćutao.
**Još uvek ličite na onaj crtež - autoportret sa grimasom?
**Koji crtež?** - pitao je Marko Šagal, odsutan i potresen.
**Onaj davni, što je kod Micića na zidu... Dok sam bio kod njega, sve vreme ste mi namigivali** - Miodrag Bulatović je pokušavao da oživi razgovor: **Samo se danas, izgleda ne osećate najbolje?
I pre nego što je Miodrag Bulatović došao k njemu u atelje, Marko Šagal, kome je u srcu stalno Rusija, a život u Francuskoj, nije se nešto osećao najbolje ni u Rusiji, ni u Francuskoj, pa je dragog gosta poučio da ljudi, kad se ne osećaju dobro ne bi valjalo da se drugima žale, što je dragi gost dočekao sa njemu svojstvenim oduševljenjem.
**Maestro, plašite li se svoje smrti?** - uskliknuo je Miodrag Bulatović.
Marko Šagal mu je odvratio da pogleda njegove slike.
**Vi jedini na svetu imate svoje nebo** - kazao je Midorag Bulatović, gledajući Šagalove slike.
Marko Šagal je napravio grimasu.
**Vaše nebo je puno čuda...**
Marko Šagal je ponovio grimasu sa druge strane lica.
**O vama bi najbolje pisao neki astronom**
Marko Šagal se nasmejao onim uljanim osmehom, gledajući neobičnog došljaka, jedva shvatajući šta priča.
**Imate li ram za prijateljstvo?**
Marko Šagal se još jednom nasmejao. To je i njega čudilo.
Verovao je da je zaboravio da se smeje.
**Hteo bih da se kod Vas uramim** - nastavio je Miodrag Bulatović.
GLEDAJTE - ČUDAKA
MARKO Šagal je bio srećan što se ponovo smejje. Ko je ovaj čudak koji osmeh vraća? Ako ga i Micić šalje,
dobro ga je poslao. Micić-Barbarogenije... Je li to stigao Barbarogenije?
**Želeo bih da lebdim iznad Bijelog Polja u Vašem nebu.**
Marko Šagal se smejao. Ipak je Barbarogenije moguć.
**Tamo mi je ostalo detinjstvo. A vi slikate kao dete...**
**Hvala vam** - Marko Šagal se sasvim razvedrio.
**Za šta hvala** - čudio se i Miodrag Bulatović.
**Jer ste došli da mi kažete da znam ono što sam učio celog života** - milina se razlivala licem Marka Šagala: Barbarogenije.
**Dajte mi Vaše grimase... Nacrtajte me** - tražio je Miodrag Bulatović: Vidite da sam čudak.**
**Vi jeste čudak, ali...** - sad kad se Barbarogenije pojavio, Marko Šagal nije hteo da bude sebičan, bar ne prema onima koji su verovali da će se pojaviti. **Ali je Vaše lice za Pikasa više...**
**Mislite li da će me usvojiti?** - kliknuo je Miodrag Bulatović.
Marko Šagal nije želeo da pogađa šta će Pikaso učiniti sa licem koje mu se nudi.
**Jesu li Vas crtali karikaturisti?** - upitao je.
**Taman posla!** - trgao se Miodrag Bulatović.
**Vi hoćete da uspete?**
**Moram**.
**Moraju Vas crtati** - opomenuo je Marko Šagal: **Ako Vas ljudi ne mogu poznati po silueti i karikaturi, teško ćete uspeti.**
Odlazeći od Marka Šagal, Miodrag Bulatović je upitao da li zna koliki je genije.
**Vi ili ja?** - pitao je Marko Šagal.
**Obojica.**
Nije znao.
VIZITA KOD PIKASA
**IDEM danas kod Pikasa!** - pohvalio se Miša Bulatović, u velikom oduševljenju i ushićenju, Žan-Polu Sartru i Fernandu Arabalu, u jutarnje vreme u Kafeu de Flor.
**Čuvajte se!**- opomenuo je Mišu Žan-Pol Sartr: **Da Vas Pikaso ne potpiše! Imate lik koji njegovim likovima odgovara.**
**Da nisam pošao kod Pikasa, Vi nam nikada ne biste otkrili svoju duhovitost** - trgao se Miša Bulatović, pokazujući da mu nije prava mala Sartrova pakost.
Od svoga dolaska u Pariz, ostvarujući svoj u Beogradu pripremljeni pariski imenik znamenitih savremenika, pokušavao je dugo Miodrag Bulatović da stigne do Pabla Pikasa, umetnika čija stvaralačka snaga ne zna za granice i koja mu je davala oreol prvog u celom svetu. Koliko je Pablo Pikaso važio za čudesnog, jedinstvenog i genijalnog, toliko je do njega bilo teže doći.
Najzad je pesnik Žak Prever, u vremenu kad je Pikaso slikao u Parizu, a ne u Antibima, pozivajući slavnog slikara na zajedničku mladost, uspeo ga privoleti da primi Miodraga Bulatovića, ali samo nakratko.
Žak Prever je preneo Miodragu Bulatoviću da će mu kod Pikasa biti veoma ograničeno vreme. On je na to odmahnuo rukom. Samo da uđe kod Pikasa i ostaće koliko bude hteo.
Miodrag Bulatović je sasvim samouvereno pošao kod Pikasa. Ostao je samouveren i kad je prošao strogo kontrolisani pristup. Malu nervozu Miodrag Bulatović je smirio na lepoj pozadini devojke Žozefin, domaćice Pikasovih slikarskih, grafičkih i vajarskih laboratorija. Na ovo neprimećeno mašanje, Žozefin je samo ciknula reda radi.
Dok je išao ka Pikasu, Miodragu Bulatoviću nije iz glave izbijala Sartrova dosetka i on ju je uobličavao u konkretnu ideju, koju mu je još Šagal rekao.
Pablo Pikaso ga je primio u slikarskom ateljeu, pošto ga je Žozefin najavila, sa glinenim golubom na glavi.
Idući put treba poneti vazdušnu pušku - mislio je Miodrag Bulatović, pozdravljajući Pikasa.
Електронски часопис о култури, уметности и историји
Miodrag Bulatović
Piše: Milovan Vitezović
ATELJE Marka Šagala bio je jedna veoma velika žuta soba. Sala, tako reći.
I Miodragu Bulatoviću se, kao i svakome koji je tu u bilo koje vreme ulazio, učinilo da je kod Marka Šagala stigao u podne, kad je sunce baš u zenitu.
**Donosim Vam pozdrave od ludaka slobode** - kazao je s vrata Miodrag Bulatović, pošto se predstavio, kao nekakvu lozinku.
**Je li LJubomir Micić još živ?** - odmah se na to prisetio Marko Šagal.
**Izgleda** - bio je neodređen Miodrag Bulatović.
**Barbarogenije je živ?** - Marko Šagal je tražio da mu potvrdi.
**Jeste, a možda i nije. Samo to niko ne sme da mu kaže... I on je emigrant, a sa emigrantima...**
PLAŠITE LI SE SMRTI?
**EMIGRANT? Gde**
**U Beogradu, u Ulici prote Mateje 180, peti sprat... Hoda Beogradom sam i nikome se ne javlja...**
**A, nekada, kada je uređivao časopis Zenitizam, javljao mu se ceo svet nove umetnosti: i Arhipenko i Berens i Blok, i Gol. i Erenburg, i Kandinski, i Majakovski, i Maljevič, i Pikaso, i Šagal...** - Marko Šagal se prisećao kao da lista neki davni raspadnuti lični adresar: **Jeste li bliski sa Micićem?**
**Nisam** - priznao je Miodrag Bulatović: **On je veći čudak od svih, pa i od mene**
**Jeste li bliski s njim?** - insistirao je Marko Šagal.
**Nisam. Samo poznanik.**
**Onda vas ne mrzi!** - uzdahnuo je Marko Šagal: **Sve bliske je zamrzao**
**Nisam dirao u zenitizam oka njegovoga. Koga tako i čuva mada ga oči izdaju...**
**Je li Nina-Naj još uvek njegova princeza?** - pitao je dalje Marko Šagal, kako su mu se uspomene vraćale: **Nekada joj je u svakom stanu dizao veliki tron, pa ma to bilo i u skučenoj hotelskoj sobi.**
**Sada je oko bračne postelje podigao veliki grob.**
**Umrla je?**
**Izgleda.**
Marko Šagal je zaćutao.
**Još uvek ličite na onaj crtež - autoportret sa grimasom?
**Koji crtež?** - pitao je Marko Šagal, odsutan i potresen.
**Onaj davni, što je kod Micića na zidu... Dok sam bio kod njega, sve vreme ste mi namigivali** - Miodrag Bulatović je pokušavao da oživi razgovor: **Samo se danas, izgleda ne osećate najbolje?
I pre nego što je Miodrag Bulatović došao k njemu u atelje, Marko Šagal, kome je u srcu stalno Rusija, a život u Francuskoj, nije se nešto osećao najbolje ni u Rusiji, ni u Francuskoj, pa je dragog gosta poučio da ljudi, kad se ne osećaju dobro ne bi valjalo da se drugima žale, što je dragi gost dočekao sa njemu svojstvenim oduševljenjem.
**Maestro, plašite li se svoje smrti?** - uskliknuo je Miodrag Bulatović.
Marko Šagal mu je odvratio da pogleda njegove slike.
**Vi jedini na svetu imate svoje nebo** - kazao je Midorag Bulatović, gledajući Šagalove slike.
Marko Šagal je napravio grimasu.
**Vaše nebo je puno čuda...**
Marko Šagal je ponovio grimasu sa druge strane lica.
**O vama bi najbolje pisao neki astronom**
Marko Šagal se nasmejao onim uljanim osmehom, gledajući neobičnog došljaka, jedva shvatajući šta priča.
**Imate li ram za prijateljstvo?**
Marko Šagal se još jednom nasmejao. To je i njega čudilo.
Verovao je da je zaboravio da se smeje.
**Hteo bih da se kod Vas uramim** - nastavio je Miodrag Bulatović.
GLEDAJTE - ČUDAKA
MARKO Šagal je bio srećan što se ponovo smejje. Ko je ovaj čudak koji osmeh vraća? Ako ga i Micić šalje,
dobro ga je poslao. Micić-Barbarogenije... Je li to stigao Barbarogenije?
**Želeo bih da lebdim iznad Bijelog Polja u Vašem nebu.**
Marko Šagal se smejao. Ipak je Barbarogenije moguć.
**Tamo mi je ostalo detinjstvo. A vi slikate kao dete...**
**Hvala vam** - Marko Šagal se sasvim razvedrio.
**Za šta hvala** - čudio se i Miodrag Bulatović.
**Jer ste došli da mi kažete da znam ono što sam učio celog života** - milina se razlivala licem Marka Šagala: Barbarogenije.
**Dajte mi Vaše grimase... Nacrtajte me** - tražio je Miodrag Bulatović: Vidite da sam čudak.**
**Vi jeste čudak, ali...** - sad kad se Barbarogenije pojavio, Marko Šagal nije hteo da bude sebičan, bar ne prema onima koji su verovali da će se pojaviti. **Ali je Vaše lice za Pikasa više...**
**Mislite li da će me usvojiti?** - kliknuo je Miodrag Bulatović.
Marko Šagal nije želeo da pogađa šta će Pikaso učiniti sa licem koje mu se nudi.
**Jesu li Vas crtali karikaturisti?** - upitao je.
**Taman posla!** - trgao se Miodrag Bulatović.
**Vi hoćete da uspete?**
**Moram**.
**Moraju Vas crtati** - opomenuo je Marko Šagal: **Ako Vas ljudi ne mogu poznati po silueti i karikaturi, teško ćete uspeti.**
Odlazeći od Marka Šagal, Miodrag Bulatović je upitao da li zna koliki je genije.
**Vi ili ja?** - pitao je Marko Šagal.
**Obojica.**
Nije znao.
VIZITA KOD PIKASA
**IDEM danas kod Pikasa!** - pohvalio se Miša Bulatović, u velikom oduševljenju i ushićenju, Žan-Polu Sartru i Fernandu Arabalu, u jutarnje vreme u Kafeu de Flor.
**Čuvajte se!**- opomenuo je Mišu Žan-Pol Sartr: **Da Vas Pikaso ne potpiše! Imate lik koji njegovim likovima odgovara.**
**Da nisam pošao kod Pikasa, Vi nam nikada ne biste otkrili svoju duhovitost** - trgao se Miša Bulatović, pokazujući da mu nije prava mala Sartrova pakost.
Od svoga dolaska u Pariz, ostvarujući svoj u Beogradu pripremljeni pariski imenik znamenitih savremenika, pokušavao je dugo Miodrag Bulatović da stigne do Pabla Pikasa, umetnika čija stvaralačka snaga ne zna za granice i koja mu je davala oreol prvog u celom svetu. Koliko je Pablo Pikaso važio za čudesnog, jedinstvenog i genijalnog, toliko je do njega bilo teže doći.
Najzad je pesnik Žak Prever, u vremenu kad je Pikaso slikao u Parizu, a ne u Antibima, pozivajući slavnog slikara na zajedničku mladost, uspeo ga privoleti da primi Miodraga Bulatovića, ali samo nakratko.
Žak Prever je preneo Miodragu Bulatoviću da će mu kod Pikasa biti veoma ograničeno vreme. On je na to odmahnuo rukom. Samo da uđe kod Pikasa i ostaće koliko bude hteo.
Miodrag Bulatović je sasvim samouvereno pošao kod Pikasa. Ostao je samouveren i kad je prošao strogo kontrolisani pristup. Malu nervozu Miodrag Bulatović je smirio na lepoj pozadini devojke Žozefin, domaćice Pikasovih slikarskih, grafičkih i vajarskih laboratorija. Na ovo neprimećeno mašanje, Žozefin je samo ciknula reda radi.
Dok je išao ka Pikasu, Miodragu Bulatoviću nije iz glave izbijala Sartrova dosetka i on ju je uobličavao u konkretnu ideju, koju mu je još Šagal rekao.
Pablo Pikaso ga je primio u slikarskom ateljeu, pošto ga je Žozefin najavila, sa glinenim golubom na glavi.
Idući put treba poneti vazdušnu pušku - mislio je Miodrag Bulatović, pozdravljajući Pikasa.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар