Мајстори у кући

Мајсторе затекох
на крову старе куће
мењају сломљени цреп
мајстори на крову
мајстори унутра
мајстори, мајстори
ко вас је звао
зашто дирате мој црни кров
на коме стоји рода бела
на коме расте трава кудрава
мој кров у подножју дугог века
зашто сте ми кућу заузели
зашто сте напали
чекићима, ексерима
четкама, бојама
мајстори, мајстори
ко вас је звао
излазите, пустите ме
да сам кућу уређујем
не чују они
укуцавају моје кости
фарбају мојом крвљу
износе из мог срца
намештај стари
неподношљиви мајстори
њих тридесет седе на мени једном
доћи ће, кажу, чувени гост
ловиће маглу по шумарцима
са твојом ће се кућом сударити
мора да буде као из бајке
ево теби огледало
чешљај смех у њему
лице ти је подупрто
железном тугом

мајстори, мајстори
шта сте то учинили
то није моја кућа
то мој гост није
то више нисам ја

Александар Секулић

Нема коментара:

Постави коментар