Метох духовни

ПОЛИТИКА , 1934, број 9367
Седиште питомога Подгора
Григорије Божовић
У оно време кад је Али Гусињац постао пећским пашом и круто загосподарио градом и округом на место гласитих Махмудбеговића, нека гладна гусињска потурица погнала преко брда за Пећ самарицу за мало кукуруза. Као сваки првобитник, тај Гусињац преваљујући гудуре искрено је правио закључак да је Пећ гусињска пошто у њој влада Гусињац. С тога је често уз пут соколио своју мршаву и неназобљену самарицу:
- Ђа! Наш паша, наша Пећ; наш амбар, наше жито: - ђа кобила, ђа!
Некако слично и ја сам стременом соколио својега коњића примичући се Истоку да га поново видим после толико година. До душе ја немам намеру да ту набављам кукуруз, иако је Исток многим мојима земљацима обадве вере заиста права житарица. Они се често преко целе године спуштају озго преко Мокре и товаре кукурз и за готово и на веровање.........
............. – Ђа! Метохија наша, Исток је наш.......
...... Тако исто и ја сам некад прилазио Истоку не са великом пратњом наоружаних Арнаута и забрађен као Арнаутин..... сећам се. Упали смо у кућу код доброга Радоја Ђура (Радођура), у његову кулу. Дивни старац и првак српски није ме пуштао ни да разгледам село нити ме је у њему оказао. У зору смо напустили Исток. И данас му безбрижно прилазим. Знам да нећу наћи Радоја Ђуру, јер су га убили за време окупације, али ћу наћи наше власти, своје земљаке, видећу Милића Крста, данашњега првака и јунака за причу, који је толико заслужан за безбедност у целом крају.......
- Власт наша. Исток наш; жив Милић Крста (и ја га не зовем Крстић кад га Арнаути зову Крста) и он је наш........
.......Данас је некадање село Исток седиште источкога среза, главно место у Подгору и по закону градић, премда је то унеколико само по средишту, по пространом тргу, окружен новијим зградама. Градић. Замислите како је и колико Метохија удаљена од Београда, а Исток у једној уваластој заравни испод саме Мокре. Па сам у том селу писма и пошиљке из Београда примао сутрадан, а новине истог дана! О, како би се томе чудили некдањи подгорски силници да су нешто у животу, као год што је у мени неверица! Међутим, Исток је још право подгорско село, до душе дивно, велико, богато и благословено село. И по гласу је најбоље село у целом Подгору. Испод саме планине, све у зеленилу, на бујној реци Истоку, изрешетано многим бистрим јазовима и вадама, у воћњацима и високим јаблановима. Иначе све куће и турске и српске – куле.....
.....Поред свега ога што је још село, Исток полако постаје градић. Његово средсело, његов трг окружују лепе савремене зграде. Гостионица сасвим сносна, пристала би и каквом граду: школа, црква, а нарочито красна свештеникова кућа. Путеви с неколико страна веома добри. Ваздуха и воде по божјем благослову..... прворедна јагњетина и доста пастрмке. Само за купање ваља ићи нешто даље испод села, ко не воли јаз – у Истоку је река хладна као она што избија на Жљебовима.... Вечери и ноћи су као на Мавровским Хановима, свеже и дивне планинске ноћи.......
........Но највећа је лепота и добро Истока извор његове реке, која протиче кроз село. Као што се и са слике види тај извор је непосредно крај села, крај крајњих кућа у том куту, где се планина уздиже. При дну њеном, за коју стотину метара, планински отес бујно цепа огроман пенушави млаз и пада доле на раван, да би већ тише направио корито реци Истоку. То је врло снажан извор по количини воде и по снази којом та вода избија. Милић Крстић ми рече да су ту снагу на том месту ижињери мерили и нашли велики број тисућа коњских снага.......После Пиве то је најснажнији исток у нашој земљи који непосредно избија из груде.......
........Милић Крста, врло заслужан првак овога целога краја отпасао је оружје и ходи у обичном европском оделу, јер је данас Исток Европа........