НА СМРТ ЈЕДНОЈ ЛЕПОЈ СЕОСКОЈ ДЕВОЈЦИ
Твоје се друге купе
ој лепа дево ти,
рузмарин цвеће сваку,
кити зелени.
Под венцем и ти млада,
дочека данас све,
али не као нева,
свате кићене.
А сваки сузе рони,
на какав ћеш ти пут,
кад с' звона гласи роје,
и мајка бије груд.
Свенуо ти је цветак
у мају века свог,
снрти га хладна рука
са света скиде тог.
Сузе га свију прате,
јер лепа душа би,
пак се и Богу самом
на небу омили.
Милица Стојадиновић Српкиња
(1830-1878)
Нема коментара:
Постави коментар