Ser Ahmed Salman Ruždi (Sir Ahmed Salman Rushdie, rođen 19. juna 1947. godine u Bombaju, Indija) je angloindijski romanopisac i esejista. Njegov prepoznatljivi književni stil kritičari najčešće nazivaju magičnim realizmom. Povezanosti, rascepi i migracije između Istoka i Zapada predstavljaju dominantnu temu njegovog stvaralaštva. Kako zbog svojih literarnih dostignuća tako i zbog brojnih kontraverzi i skandala koji ga prate predstavlja jednog od najznačajnijih pisaca XX veka.
Biografija
Salman Ruždi je rođen u muslimanskoj porodici srednje klase u Mumbaiju (današnji Bombaj). Kao jedini sin uglednog poslovnog čoveka i učiteljice školovao se najpre u Mumbaiju a potom u Engleskoj na Kraljevskom koledžu u Kembridžu gde je diplomirao na odseku za istoriju 1968 godine. Za vreme rata između Indije i Pakistana njegova porodica se seli u Pakistan. Po završetku studija jedno vreme radi na televiziji u Pakistanu, a zatim odlazi u London gde se bavi glumom i marketingom i uporedo objavljuje svoj prvi roman „Grimus“ (1975) koji prolazi poprilično nezapaženo kod čitalačke publike i kritičara.
Roman „Deca ponoći“ (1981), alegorijska priča o rođenju moderne Indijske nacije, donosi mu popularnost svetskih razmera i Bukerovu nagradu za najbolji roman u oblasti fantastike te godine. Ruždijev treći roman „Sramota“ (1983), bajkovita priča o istoriji jedne pakistanske porodice predstavlja snažnu kritiku političkih previranja u tadašnjem Pakistanu.
Godine 1988, objavljije svoj četvrti roman „Satanski stihovi“ koji izaziva snažan talas protesta i demonstracija u Muslimanskom svetu zbog, po njihovom shvatanju, uvredljivog opisa proroka Muhameda koji je predstavljen kao običan čovek od krvi i mesa. Iranski verski vođa Ruholah Homeini izriče 14 februara 1989 godine fatvu (smrtna presuda) za Salmana Ruždija i obećava nagradu od četiri miliona dolara za njegove ubice. Suočen sa pretnjama smrću i fatvom Ruždi se skriva gotovo čitavu deceniju uz pomoć britanske vlade i policije pojavljujući se samo sporadično u javnosti. 1998 godine tadašnji predsednik Irana Muhamed Hatimi povlači fatvu i najavljuje uspostavljanje diplomatskih odnosa između Velike Britanije i Pakistana. Međutim i danas se mogu čuti zagovornici teze da se islamski verski zakoni ne mogu menjati i da je fatva za Salmana Ruždija i dalje na snazi. Uprkos svemu ovaj pisac ostaje sekularista i snažan kritičar islamskog fundamentalizma, neprestano ukazujući na pogubnost svake, a naročito verske isključivosti. Time u javnosti postaje svojevrstan simbol odbrane slobode govora i izrašavanja.
Salman Ruždi nastavlja da piše i objavljuje knjige. 1990 godine izlazi iz štampe knjiga za decu „Harun i more priča“. Slede: zbirka eseja „Imaginary Homelands: Esseys and Criticsm 1981-1991“ (1991);knjiga kratkih priča „Istok, zapad“ (1994); roman „Mavrov poslednji uzdah“ (1995). Knjiga „Tlo pod njenim nogama“ (1999) predstavlja svojevrsnu alternativnu istoriju moderne rok muzike, a piše i pesmu istog naziva zajedno sa pevačem grupe U2 Bonom Voksom. U svoja dva poslednja romana „Bes“ (2001) i „Shalimar the Clown“ (2005) intenzivno se bavi problemom terorizma.
Salman Ruždi je dobitnik mnogih nagrada i priznanja za svoje stvaralaštvo uključujući i „Austrian State Prize for European Literature“ (1993) i „Aristeion Literary Prize“ (1996).
Radi kao honorarni profesor na Institutu za tehnologiju u Masačusecu. Član je „Royal Society of Literature“. Bio je predsednik „PEN American Center“ organizacije od 2004 do 2007 godine.
Kraljica Elizabeta Druga na službenoj proslavi povodom svog 81 rođendana u junu 2007 godine odlikovala je Salmana Ruždija titulom viteza, najvišim odlikovanjem britanske krune.
Književni stil
Salman Ruždi je najznačajniji postkolonijalni pisac prve generacije čije je stvaralaštvo, u literarnom smislu, oformilo čitave generacije indijskih pisaca koji pišu na engleskom jeziku. Inspiraciju za svoja dela pronalazi u indjskoj tradiciji, kulturi i mitologiji, ali njegov književni stil ima snažno uporište u evropskoj prozi. Sam Ruždi kaže da sebe ne smatra indijskim piscem i da su presudan uticaj na njega izvršili evropski pisci poput Migela Servantesa, Nikolaja Gogolja, Čarlsa Dikensa, Mihaila Bulgarkova i Gintera Grasa. Njegova dela pripadaju magičnom realizmu koji je karakterističan za mnoge anglosaksonske pisce. Salman Ruždi piše raskošnim, iracionalnim, humorističnim stilom prepunim metafora. Svojom izuzetnom pripovedačkom tehnikom vešto prepliće perspektive posmatrača, učesnika u događaju i samog pripovedača. Koristi lajtmotive i flešbekove gradeći tako jedan potpuno nelinearan, magičan svet u kome se prepliću realno i fantastično, tragično i komično. Njegovi likovi su snažno osmišljeni, upečatljivi, tragi-komični antiheroji. U njegovim delima prepliću se dimenzije bajke i politički angažovane literature.
Zanimljivosti
Ruždi je podržao svog prijatelja, nemačkog pisca i dobitnika Nobelove nagrade Gintera Grasa kada je posle šezdeset godina ćutanja priznao da je kao mladić bio član zloglasne nacističke SS jedinice. "Gras je proveo čitav život kritikujući ideje koje je podržao kao mladić i to je samo po sebi hrabro. On je moj prijatelji to će i ostati"[1], izjavio je Ruždi.[traži se izvor]
Ulondonskom teatru "Barbikan" je izvedena pozorišna predstava "Deca ponoći" po Ruždijevom romanu. Prvobitni scenario Ruždi je napisao za televizijsku kuću BBC, ali su Indija i Šrilanka, strahujući od moguće odmazde zbog fatve, naknadno povukle dozvole za snimanje filma u njihovim zemljama.[2][traži se izvor]
U filmu „Dnevnik Bridžit Džons“ Ruždi je u jednoj sceni „glumio“ sam sebe.
Bibliografija
- Grimus ( 1975 )
- The Midnight‘s Children ( 1981 )
- Shame ( 1983 )
- The Jaguar Smile: a Nicaraquan Journey ( 1987 )
- The Satanic Verses ( 1988 )
- Haroun and the Sea of Stories ( 1990 )
- In Good Faith ( 1990 )
- Imaginary Homelands: Esseys and Critisism 1981-1991 ( 1991 )
- The Wizard of Oz ( 1992 )
- East, West ( 1994 )
- The Moor‘s Last Sight ( 1995 )
- The Ground Beneath Her Feet ( 1999 )
- Fury ( 2001 )
- Step Across this Line: Collected Non−fiction 1992−2002 ( 2002 )
- Shalimar the Clown ( 2005 )
- Careless Masters ( 2007 )
- Parallelville ( 2007 )
Dela objavljena na srpskom jeziku
- Deca ponoći - "BIGZ" ( 1986, 1987, 1989 )
- Satanski stihovi - "Prosveta" ( 1989, 1991 )
- Harun i more priča 1991
- Istok, Zapad - "Geopolitika" (1995 )
- Mavrov poslednji uzdah - "Narodna knjiga" (1997 )
- Bes - "Narodna knjiga" ( 2001 )
- Sramota - "Narodna knjiga" ( 2002 )
- Tlo pod njenim nogama - "Plato" ( 2003 )
- Grimus - " Narodna knjiga" ( 2004 )
Izvor:wikipedia
Препорука уредника ''Метох''-а: ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ!!! - ''Деца Поноћи'' , ''Мавров последњи уздах'' и ''Сатански стихови''. Ни остале нису лоше али дебело заостају за наведеним , осим у бљеску и детаљу можда подсети на стару славу роман ''Кловн Шалимар''.
